Prokupac je autohotna sorta grožđa poreklom iz Srbije. Koristi se za proizvodnju crvenih i roze vina, za kupažiranje, takođe i u proizvodnji Lozovače i Vinjaka.
Istorija
Prokupac, poznat i kao Rskavac je sorta koja datira 1000 godina unazad. Postoje zapisi koji ukazuju da se ova sorta uzgajala u doba Cara Lazara, a prvi dokument koji je spominje – „Studentska povelja“, datira iz 1196. godine. Prokupac se zatim proširio i u Župu, gde se danas najviše i gaji. Župa ima značano mesto i igra značajnu ulogu u srpskom vinarstvu i vinogradarstvu. Vekovima je vino u Župi predstavljalo simbol moći, bogatstva i vlasti, ali i ključni izvor opstanka.
Geografska distribucija
Prokupac je dobio naziv "kralj Župe" jer je na tom području postao prepoznatljiv i uspešno se održao tokom vremena. Osim u Župi, sve veći broj vinograda se sadi i u Topličkom okrugu, šireći se prema Smederevskom vinogorju, kao i prema istočnim i južnim dijelovima Srbije. Ima ga na Kosovu i Metohiji i Vojvodini. Masovno se gaji u Makedoniji, zatim nešto manje u Bugarskoj i sporadično u Rusiji.
Karakteristike
Loza: List je je veliki, liska tamno zelena, mrežasto naborana i mekana. Peteljka je osrednje debljine i dužine, pomalo rebrasta, zelena i delimično ljubičasta.
Plod: Valjkastog oblika, srednje zbijenosti i srednje do krupne veličine, sa težinom od 150 do 300 grama. Bobica je srednje veličine, okruglog oblika, tamno plave boje, s debelom kožicom. Ona je sočna, bez izraženog mirisa, ali ima prijatan ukus.
Vino: Vina su srednjeg tela, sa dosta tanina. Procenat alkohola je od 12 do 13 % , koje mirisnim notama vuče na trešnju, drugo crveno voće, čak i ružine pupoljke. Već vekovima lokalni vinari koriste Prokupac za proizvodnju roze i crvenih vina.
Agrobiološka svojstva
Grožđe ove sorte sazreva u IV epohi, pa se svrstava u pozne sorte. Može postići prinos i do 20 tona po hektaru, te je jako prinosna. Poželjo je gajiti ga na suvim, propusnim, kamenito-šljunkovitim zemljištima. Veoma je žilav i otporan prema mrazevima. Dosta je otporan na sivu plesan, umereno osetljiv pepelnicu i plamenjaču. Grožđani sok može sadržati 18 do 22% šećera, odnosno 5 do 6g/l ukupnih kiselina.
Sinonimi
Crnka, Darčin, Kameničarka, Kamenitscharka, Majski Cornii, Negotinsko Crno, Nichevka, Nikodimka, Niševka, Procoupatz, Procupac, Prokoupatz, Prokupats, Prokupatz, Prokupec, Prokupka, Rekavac, Rekovačka Crnka, Rskavats, Rskavaty, Scopsko Cherno, Skopsko Crno, Skopsko Tsrno, Tsrnina, Začinok, Zarchin, Zarcin, Zartchin, Zartchine.
Slaganje sa hranom
Vina najbolje pristaju uz tradicionalna jela srpske tradicionalne kuhinje, stvarajući harmoničan spoj ukusa. Mladi, voćni rozei od Prokupca mogu sjajno da se uklope uz plodove mora, ribu kuvanu na pari ili pečenu na roštilju. Dobra kombinacija je i uz lagane zakuske, piletinu sa roštilja, testenine i rižoto sa povrćem. Crvena vina od Prokupca su odličan su pratilac srpskih tradicionalnih pikanterija: prasećeg i jagnjećeg pečenja, rolovane teletine, teletine i jagnjetine ispod sača, podvarka sa dimljenom ćuretinom, sarmi, gulaša od divljači, špikovane divljači. Dobar par je i sa šumskim pečurkama, pastama sa mesom i paradajzom, starim sirevima.
.svg)
