Aleksandrović Regent Reserve

Pobrđa Oplenca ljudi su od davnina koristili za uzgajanje vinove loze. U rimsko doba Vincea, u srednjem veku Vinica, a danas Vinča - direktna je asocijacija čime se stanovništvo ovog mesta od davnina bavilo. Porodica Aleksandrović se više od sto godina bavi vinogradarstvom i vinarstvom na ovom području, gde su svoje vinograde i podrume imali kraljevi Petar i Aleksandar Karađorđević. Danas je porodica Aleksandrović sa svojim vinima vodeća srpska privatna vinarija i za proizvodnju svojih vrhunskih vina koristi 75 ha sopstvenih vinograda zasađenih visokokvalitetnim sortama grožđa. Vinogradi se nalaze na svega nekoliko kilometara od vinarije, na tri različite lokacije - Vinča, Ježevac i Bokanja, koje se odlikuju različitim mikroklimatskim uslovima i tipovima zemljišta. Zemljišta na kojima su podignuti zasadi pripadaju tipu gajnjača i smonica. To su laka do srednje teška zemljišta, vodopropusna i dobrih fizičko-hemijskih osobina. Odlikuje ih nizak sadržaj humusa, što u sprezi sa slabo bujnim podlogama i blagom prihranom, omogućava da dobijemo niske prinose i visok kvalitet grožđa. Kako bi se postigla potpuna i optimalna zrelost, na čokotima se ostavlja samo najbolje grožđe koje se bere ručno, tako da se prinos smanjuje sa 5kg na 1kg do 1,5 kg, a krajnji rezultat su vrhunska vina među kojima se ističe "Regent". Crveno vino Regent je kupaža koja svoju snagu i voćnost crpi iz podjednakih delova kaberne sovinjona i merloa. Tajna spravljanja jedne od najnagrađivanijih domaćih etiketa, koja gotovo da nema premca u odnosu kvalitet-cena u kategoriji srpskih crvenih vina, krije se u nekoliko sastavnih delova procesa proizvodnje. Da bi dobili što bolju lozu, visokoobrazovani stručnjaci u Vinariji Aleksandrović za premium klasu vina koriste „džepove”, određene parcele u vinogradima rasutim po okolnim brežuljcma Topole. Posle vinograda, gde se bere ručno, prerada se vrši u tankovima od 10.000 litara sa betonažom kako bi se izvukla sortnost, voćnost, boja. Potom ide u barik, gde se redovno prati da ga drvo ne bi preuzelo, i na kraju se pretače u velike bačve od 4.000 litara. Koristi se uglavnom slavonski hrast, ali ima i američkog i francuskog, pa i nekih potpuno novih metoda i barika. To se sve radi kako bi vino bilo mekano i voćno, kako ne bi imalo pretenciozne tanine, i bilo izuzetno pitko.
Boja: Vino je tamno crvene boje.
Miris: Izražajne arome kupina i borovnica sa toplim tonovima pečenih suvih šljiva i diskretnim notama nane.
Ukus: Izrazito voćno i osvežavajuće sa finim taninima i energičnom završnicom.